Dostojevskog 12
Apartment building
Dostojevskog 12
Novi Sad
2024
Uklanjamo poslednje porodične kuće u ulici, relikt nekih minulih vremena kada je tempo života kompletne gradska četvrti Rotkvarija pulsirao na drugačiji način. Ušorenih kuća sa dubokim baštama, gledali su iz samog centra grada decenijama kako se oko njih grad ruši i raste iznova u vidu nekih novih bulevara, višespratnih blokova i solitera.
Dvehiljaditih je došao red i na njih. Neimarski poduhvati sada privatnih investitora iznedrili su šarenilo ulice, na koje smo se mi zadnjih desetak godina nadovezali, trudeći se da dostojanstveno zatvorimo to poglavlje nove gradnje. Ovo je sada već 5. objekat u ulici (u planu je i 6. na poslednjem preostalom placu), što stvara retku priliku smeštanja u kontekst i sa sopstvenim minulim radom.
Mali objekat, mala osnova, mala širina fronta, jasno zadata i već ranije razrađena funkcija na gotovo identičnom placu izgrađenog objekta na broju 20. Hteli smo pre svega funkcionalno i kvalitativno unaprediti oprobana rešenja vezana za sam objekat i pokušati naći nit koja bi pomogla formiranju kompaktnije ambijentalne celine.
Na jednom ćošku ulice, ka Žitnom trgu, objekat Ilje Mikitišina bordo nijanse završnog maltera sa razigranim talasom fasadnog platna na erkeru i neobičnim zabatom koji je iskočio u fasadnoj opeci. Na drugom niz naših objekata se završava zakošenim, dijagonalno pocepanim žutim pramcem. Sa jedne strane sused u opeci sa nekada popularnim vidnim horizontalnim trakama međuspratnih betonskih serklaža, sa druge opet objekat u fasadnom malteru sa jasno raščlanjenom fasadom i povučenom etažom čiji smo prepust i venac rešili da dodirnemo stvarajući ambijent i za njegov nehajno postavljen oluk.
Epilog je bordo opeka i zakošena i pocepana fasada sa asocijacijom pramca, koja u svom pokretu, gledajući iz pravca Žitnog trga, samo što nije krenula da pada ka ulici.
Davnašnja želja da se preko pročelja od natur betona visokog kvaliteta izvedbe stanar uvede u zgradu, konačno se realizovala. Uz već oproban način formiranja jedne potencijalne tačke susreta na stepenišnom tremu kao i na ulazima brojeva 11, 15 i 20.
Na dvorišnoj fasadi nastavljamo da uvažavamo Plečnika i mišljenje da je ona izložena manjem auditorijumu i da u skladu sa tim treba samo skromnije da prati ideju.
Hodnici, svetlarnik, stepenište, staklene ograde, travertin mermerni podovi, korten motiv obloge zidova, stolarija u antracit i braon kombinaciji, Korbi u dvorištu kao i sama razrada i opremanje stanova su po prvi put dali potpunu satisfakciju. Osim želje da maslina u holu doživi dugovečnost ne bih ništa dodao niti oduzeo, sve i da postoji prilika za dodatnim intervencijama i većim budžetima. Imam osećaj da bih samo pokvario.
MK 12.24.
